Bez obzira da li ćete reći Rogljevačke ili Rogljevske, pivnice ili pimnice, dileme nema, reč je o selu boga Bahusa u Negotinskoj krajini. Mi ćemo ih zvati Rogljevačke pivnice, kako pie i u brourama nacionalne turističke organizacije.
Negotinska krajina je, pored Metohije i upe aleksandrovačke, vinogradarski kraj u kome su jo u 19. veku, nadomak vinograda podizane kuće od kamena, gde će vino da odmara, a u kojima su se vinari zadravali tek koliko je trebalo da od grođa nastane vino. A da bi vino bilo dobro, trebalo je da se obezbedi pet uslova: da bude odvojeno od potoka, ljudi, stoke i đubrita i da uiva u udobnom smetaju, miru i tiini. Negotinska krajina je ravnica u istočnoj Srbiji okruena planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan, sa jedne i rekama Dunav i Timok, sa druge strane. Ima klimu kao stvorenu za gajenje vinove loze i grođa punog ećera, ali i dovoljne kiselosti da vino bude vrlo kvalitetno.
Gotovo na samom ulazu u Rogljevačke pivnice, nalazi se bunar i saborite, mesto gde su se metani okupljali za slavu sela, gde su putnici mogli da zastanu i predahnu. O tome svedoče i reči uklesane u mermeru: Putniče, u ovim arkim danima, odmori se u hladovini, ma koje vere bio.
U Negotinskoj krajini vinogradarska tradicija see u doba Rimljana. Prema zapisima, jo pre tri veka, metani sela Rogljevo i Rajac, koji su iveli u malim udericama, ukopanim do pola u zemlju, dogovorili su se da sagrade vinsko selo, kuće od čvrstog materijala, mahom od kamena iz ovog kraja. Zanimljivo je da je stil gradnje, kao i kultura gajenja vinove loze, u ove krajeve stigla sa Kosova, iz Velike Hoče, zajedno sa ljudima koji su u najvećem broju naselili Negotinsku krajinu. Selo Rogljevo je imalo 162 kuće, a sagrađeno je 164 pivnica. Najstarija je iz 18 veka, a sačuvano je 120. Danas se vino na tradicionalan način pravi tek u svakoj četvrtoj pivnici, a i čuva se isključivo u drvenim buradima. Mnoga su napravljena posle Drugog svetskog rata i jo uvek se koriste. Vano je samo da se dobro odravaju kae jedan od vinara povratnika, Tihomir Balanović. Odlaskom mladih sa sela, zaputeno je mnogo vinograda, koji su se od 300 hektara, danas sveli na 45 hektara.
U ovom kraju dobro uspevaju francuske sorte, ardone, kaberne sovinjon, merlo, pino noar, a za game, Francuzi kau da je bolji nego u njegovoj postojbini. Poslednjih godina se obnavljaju zasadi autohtonih sorti i pored toga to je to mukotrpan posao i veliko ulaganje, ali, stranci, kada dođu, ele da probaju ono to je autentično, srpsko. Autohtona sorta za belo vino je bagrina, za crno tamjanika, a autohtona sorta za lepu boju crnog vina je začinjak. On se gaji samo u ovom kraju. Rogljevačke pivnice posećuje sve vie turista, posebno stranaca, a među njima su Francuzi najbrojniji. Ne samo zato to Francuzi ivot ne mogu da zamisle bez vina, već iz elje da vide kako radi Francuska vinarija u Rogljevu.
Boniroovi su u Rogljevo doli slučajno. Pre pet godina Siril je, kao stručnjak za zemljite, radeći za vrhunske francuske vinarije, sa suprugom Estel, enologom, traio najbolje područje za grođe od koga se mogu praviti samo vrhunska vina. Nakon Rumunije i Bugarske doli su u Kladovo, a onda je slučaj hteo da probaju grođe iz Rogljeva. Doli su i osnovali vinariju. Njihov vinograd ima oko dva hektara, a sva proizvodnja se izveze u Francusku. Vino se pravi uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava, jer ele da ljubitelji vina uivaju u njegovoj lepoti, prirodnim ukusima i onome to teroar daje, a to je snaga i sveina koja se i kod mnogih poznatijih vina teko moe osetiti. Vino se iz Rogljevačkih pivnica izvozilo u Francusku jo krajem 19. veka, kada su francuski trgovci posle najezde filoksere, otkrili Negotinsku krajinu u kojoj je grođe bilo istog kvaliteta kao u Burgundiji. Zapisano je da su Napoleonovim zlatnikom plaćali bačvu vina.
Rogljevačke pivnice su jedna od stanica na vinskom putu kroz Srbiju. Mnogi turisti imaju elju da prenoće, da se zadre, pa to daje nadu da će obnova pivnica imati prioritet u turističkim planovima. Domaćini koji su obnovili proizvodnju vina, sređuju prostore za goste, izloili su razne predmete koji su se nekada koristili za pravljenje vina ili u svakodnevnom ivotu, a panju najvie privlače kosti mamuta, jer je u ovom kraju otkriveno groblje ovih praistorijskih ivotinja. Rogljevačke pivnice su inspiracija mnogim umetnicima, a većina kao uspomenu na boravak, ostavi po neto od svojih radova.
![]()
Dejan Budic
Negotinska krajina je, pored Metohije i upe aleksandrovačke, vinogradarski kraj u kome su jo u 19. veku, nadomak vinograda podizane kuće od kamena, gde će vino da odmara, a u kojima su se vinari zadravali tek koliko je trebalo da od grođa nastane vino. A da bi vino bilo dobro, trebalo je da se obezbedi pet uslova: da bude odvojeno od potoka, ljudi, stoke i đubrita i da uiva u udobnom smetaju, miru i tiini. Negotinska krajina je ravnica u istočnoj Srbiji okruena planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan, sa jedne i rekama Dunav i Timok, sa druge strane. Ima klimu kao stvorenu za gajenje vinove loze i grođa punog ećera, ali i dovoljne kiselosti da vino bude vrlo kvalitetno.
Gotovo na samom ulazu u Rogljevačke pivnice, nalazi se bunar i saborite, mesto gde su se metani okupljali za slavu sela, gde su putnici mogli da zastanu i predahnu. O tome svedoče i reči uklesane u mermeru: Putniče, u ovim arkim danima, odmori se u hladovini, ma koje vere bio.
U Negotinskoj krajini vinogradarska tradicija see u doba Rimljana. Prema zapisima, jo pre tri veka, metani sela Rogljevo i Rajac, koji su iveli u malim udericama, ukopanim do pola u zemlju, dogovorili su se da sagrade vinsko selo, kuće od čvrstog materijala, mahom od kamena iz ovog kraja. Zanimljivo je da je stil gradnje, kao i kultura gajenja vinove loze, u ove krajeve stigla sa Kosova, iz Velike Hoče, zajedno sa ljudima koji su u najvećem broju naselili Negotinsku krajinu. Selo Rogljevo je imalo 162 kuće, a sagrađeno je 164 pivnica. Najstarija je iz 18 veka, a sačuvano je 120. Danas se vino na tradicionalan način pravi tek u svakoj četvrtoj pivnici, a i čuva se isključivo u drvenim buradima. Mnoga su napravljena posle Drugog svetskog rata i jo uvek se koriste. Vano je samo da se dobro odravaju kae jedan od vinara povratnika, Tihomir Balanović. Odlaskom mladih sa sela, zaputeno je mnogo vinograda, koji su se od 300 hektara, danas sveli na 45 hektara.
U ovom kraju dobro uspevaju francuske sorte, ardone, kaberne sovinjon, merlo, pino noar, a za game, Francuzi kau da je bolji nego u njegovoj postojbini. Poslednjih godina se obnavljaju zasadi autohtonih sorti i pored toga to je to mukotrpan posao i veliko ulaganje, ali, stranci, kada dođu, ele da probaju ono to je autentično, srpsko. Autohtona sorta za belo vino je bagrina, za crno tamjanika, a autohtona sorta za lepu boju crnog vina je začinjak. On se gaji samo u ovom kraju. Rogljevačke pivnice posećuje sve vie turista, posebno stranaca, a među njima su Francuzi najbrojniji. Ne samo zato to Francuzi ivot ne mogu da zamisle bez vina, već iz elje da vide kako radi Francuska vinarija u Rogljevu.
Boniroovi su u Rogljevo doli slučajno. Pre pet godina Siril je, kao stručnjak za zemljite, radeći za vrhunske francuske vinarije, sa suprugom Estel, enologom, traio najbolje područje za grođe od koga se mogu praviti samo vrhunska vina. Nakon Rumunije i Bugarske doli su u Kladovo, a onda je slučaj hteo da probaju grođe iz Rogljeva. Doli su i osnovali vinariju. Njihov vinograd ima oko dva hektara, a sva proizvodnja se izveze u Francusku. Vino se pravi uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava, jer ele da ljubitelji vina uivaju u njegovoj lepoti, prirodnim ukusima i onome to teroar daje, a to je snaga i sveina koja se i kod mnogih poznatijih vina teko moe osetiti. Vino se iz Rogljevačkih pivnica izvozilo u Francusku jo krajem 19. veka, kada su francuski trgovci posle najezde filoksere, otkrili Negotinsku krajinu u kojoj je grođe bilo istog kvaliteta kao u Burgundiji. Zapisano je da su Napoleonovim zlatnikom plaćali bačvu vina.
Rogljevačke pivnice su jedna od stanica na vinskom putu kroz Srbiju. Mnogi turisti imaju elju da prenoće, da se zadre, pa to daje nadu da će obnova pivnica imati prioritet u turističkim planovima. Domaćini koji su obnovili proizvodnju vina, sređuju prostore za goste, izloili su razne predmete koji su se nekada koristili za pravljenje vina ili u svakodnevnom ivotu, a panju najvie privlače kosti mamuta, jer je u ovom kraju otkriveno groblje ovih praistorijskih ivotinja. Rogljevačke pivnice su inspiracija mnogim umetnicima, a većina kao uspomenu na boravak, ostavi po neto od svojih radova.
Dejan Budic