Бања (Бања код Прибоја) је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 2163 становника (према попису из 1991. било је 2157 становника).
Бања је место извора термоминералне воде, температуре 38°C (степени Целзијуса). У Бањи још постоје стационар са великим и три мала базена, приватни велики базен, на месту незавршеног хотела и Манастир Бања, посвећен Светом Николи. Манастир је грађен за време Немањића, отприлике кад и Манастир Милешева.
Године 1154. путописац Идризи означио је на својој карти свијета мали град Бању на ријеци Лим. Свети Сава је 1219. манастир прогласио за једно од првих осам епископских сједишта Српске православне цркве. Првобитни манастир је страдао у пожару, а обновљен је у трећој деценији 14. вијека, у доба краља Стефана Дечанског. Археолози Завода за заштиту споменика културе су 2012. поред манастира Бања открили остатке средњовјековног града и остатке првобитног манастира Светог Николе Дабарског.
Основна школа Никола Тесла је једина школа на Бањи. Она потиче још из 1853. године.
![]()
Бања је место извора термоминералне воде, температуре 38°C (степени Целзијуса). У Бањи још постоје стационар са великим и три мала базена, приватни велики базен, на месту незавршеног хотела и Манастир Бања, посвећен Светом Николи. Манастир је грађен за време Немањића, отприлике кад и Манастир Милешева.
Године 1154. путописац Идризи означио је на својој карти свијета мали град Бању на ријеци Лим. Свети Сава је 1219. манастир прогласио за једно од првих осам епископских сједишта Српске православне цркве. Првобитни манастир је страдао у пожару, а обновљен је у трећој деценији 14. вијека, у доба краља Стефана Дечанског. Археолози Завода за заштиту споменика културе су 2012. поред манастира Бања открили остатке средњовјековног града и остатке првобитног манастира Светог Николе Дабарског.
Основна школа Никола Тесла је једина школа на Бањи. Она потиче још из 1853. године.
