Bitolj| Битољ

Битољ, (мк. Битола, грч. Μοναστήρι, влаш. Bitule, тур. Manastır,مناستر) или Град конзула, како је још био познат, је град у југозападном делу Македоније, у региону Пелагонија.



Битољ је административни, културни, економски, индустријски, образовни и научни центар. Град је окружен планинама Баба (врх Пелистер 2601 m) и Ниџе, на реци Драгор, у центру најпространије македонске котлине Пелагоније, на 13 km северно од границе са Грчком и на надморској висини од 615 m.

Битољ је, такође, и важна трговачко-путна веза између Јадранског и Егејског мора, као и једна од значајнијих путних веза Балкана са Централном Европом. Битољ је други град дипломатије у Македонији и има бројна дипломатска представништва страних земаља у Републици. Град је, такође, други по броју становника у Македонији, док је по површини трећи у држави. Његова историја је богата и живописна и једна је од најстаријих у Европи.

Због своје дуге историје, током које је мењао царства и империје, Битољ је имао много имена. Словенски назив града Битола потиче од речи Обител која је у средњем веку коришћена за заједницу монаха, односно манастир. Блискост Грка (који су град назвали из истог разлога Монастир (грч. Μοναστήρι) ) условила је употребу грчке речи монастир, избацивши реч обител из употребе. Тако су Словени заборавивши своју реч, из Обител престали да изговарају глас О, па је управо то разлог што се град назива Битољ на српском, Битола на македонском, Битоля (чита се:/Битоља/) на бугарском.

Битола је данашњи званичан македонски назив града, а и најстарији назив истог судећи по Битољској плочи на којој је град поменут под данашњим именом 1015. године, а и по многим војсковођама цара Самуила, као и путницима тога доба. Један Арапски путник, Идриси, написао је у 12. веку:

Потребно је два дана путовања на исток, да би се из Ахрида (Охрид) дошло у Бутили (Битољ). Бутили је необичан и леп град.

Са 95 385 становника он је други град у Македонији по броју становника, а трећа општина по површини.

Битољ је збратимљени град са Земуном.