Сопот | Sopot

Општина Сопот је београдска општина. Заузима површину од 27.075 ha, на којој живи око 20.000 становника.

Име Сопот је старословенског порекла и значи - „извор или вода која се обрушава“. Варош Сопот настала је усред села Ропочева и први пут се помиње у Лангеровој карти са почетка XIX века, где су уцртани Ропочево и Сопот као посебна села. У саставу београдских општина је од 1956.

Дан општине Сопот је 2. јул, дан формирања Космајског партизанског одреда.

Једно од најлепших места у Сопоту је оближње село Неменикуће. Назив је добило за време ропства Србије под Турцима. Пролазећи поред предела кнез Милош је угледавши село спаљено од стране Турака рекао „Нема ни куће!" и тако доби назив.

Црква у Неменикућу је веома стара. У њој је Арсеније Чарнојевић последњи пут са ове стране Саве причестио Србе када је била Велика сеоба Срба. Његов брат Јован је остао овде и скоро сви Јовановићи у Неменикућу и широј околини потичу од њега.

У Сопоту има више спортских клубова. Фудбалски клуб „Сопот“, „вукови са Космаја“, игра у трећој српској лиги, док кадети играју у другој.

Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујучи бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу.

До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ (Банат) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).

Насељена места Градске општине Сопот

Бабе • Губеревац • Дрлупа • Дучина • Ђуринци • Мала Иванча • Мали Пожаревац • Неменикуће • Парцани • Поповић • Раља • Рогача • Ропочево • Сибница • Слатина • Сопот • Стојник