Кула је градско насеље у Србији у општини Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 17973 становника (према попису из 2002. било је 19301 становника).
У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.
Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.
Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.
Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор-Кула-Врбас-Бечеј, и Кула-Руски Крстур-Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош-Кула-Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица-Врбас-Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.
Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Bacskai Kozerdekek".
Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:
1812. године основана фабрика пива.
1876. године је подигнут први парни млин.
1880. године је основана фабрика плугова.
1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
1892. године основана је фабрика свилених тканина.
1904. године основана је фабрика столарија.
1906. године основана је фабрика шешира.
1908. године је основана фабрика вунених тканина.
1916. године је подигнут Млин Житобачка.
1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.
Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.
![]()
новосивачки
У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.
Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.
Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.
Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор-Кула-Врбас-Бечеј, и Кула-Руски Крстур-Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош-Кула-Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица-Врбас-Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.
Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Bacskai Kozerdekek".
Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:
1812. године основана фабрика пива.
1876. године је подигнут први парни млин.
1880. године је основана фабрика плугова.
1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
1892. године основана је фабрика свилених тканина.
1904. године основана је фабрика столарија.
1906. године основана је фабрика шешира.
1908. године је основана фабрика вунених тканина.
1916. године је подигнут Млин Житобачка.
1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.
Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.
новосивачки