Бачки Петровац (свк. Báčsky Petrovec) је градско насеље у Србији у општини Бачки Петровац у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 6727 становника (према попису из 1991. било је 7236 становника).
На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракосија Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац.
У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство - футошко, које је обухватало Гложан и Петровац . Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.
Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.
![]()
На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракосија Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац.
У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство - футошко, које је обухватало Гложан и Петровац . Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.
Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.
